Srbiju posećuje sve više Rusa: Jedna planina i banja su apsolutni hit

Srbiju su prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prošle godine posetili strani turisti iz oko 50 zemalja sveta, a najveći broj noćenja ostvarili su turisti iz Evrope.

U četvrtom kvartalu 2023. godine broj ostvarenih turističkih noćenja iznosio je 2,7 miliona. Domaći turisti su ostvarili 50,3%, a strani 49,7% od ukupnog broja noćenja

Najfrekventnije posećivana turistička mesta u 2023. godini su veliki srpski gradovi, poput Beograda, Novog Sada, Subotice i Niša, sa čak 7,1 milion noćenja, što je za 6,8% više noćenja nego u 2022. godini.

Većinu posetilaca Beograda činili su strani turisti (86%), a slična situacija zabeležena je i u Novom Sadu (72%) i Subotici, gde je oko 57,6% posetilaca bilo iz inostranstva.
Planinski centri druga po redu kategorija mesta prema broju turističkih noćenja, u 2023. godini ostvarila su 2,8 miliona
noćenja.

Zlatibor je privukao najveći broj turista (1,1 milion), koji su u najvećem broju bili iz Republike Srbije (843,4 hiljade). Na Kopaoniku je ostvareno oko 590 hiljada noćenja turista, od kojih je takođe većina bila iz Republike Srbije (455 hiljada). Ove dve planine ugostile su oko 59,8% ukupnog broja turista koji su noćili u planinskim centrima.
U Banjskim mestima, u 2023. godini ostvareno je oko 2,8 miliona noćenja, što je. Turisti su većinom bili iz Republike Srbije (85,4%), a najposećenija je bila Vrnjačka Banja, sa 686,6 hiljada posetilaca. Zatim slede Sokobanja (656,5 hiljada), Banja Vrdnik (220 hiljada) i Lukovska Banja (189,1 hiljada).

Najveći rast, izražen brojem noćenja u 2023. godini u odnosu na 2022. godinu, ostvaren je na Rudniku (316,9%), u Selters banji (rast 169,3%), na Divčibarima i Bečeju (rast po 71,5%).
Najviše noćenja ostvarili su posetioci iz Ruske Federacije i to oko 665.000 hiljada, slede Turci sa oko 521.000 noćenja, a na trećem mestu su turisti iz Bosne i Hercegovine sa oko 351.000 noćenja. Na četvrtom mestu po broju noćenja nalaze se posetioci iz Nemačke, zatim iz Kine, Severne Makedonije i Rumunije.

izvor: B92.net

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *